Šta je ataksija?
Ataksija je neurološki poremećaj, koji obuhvata široki spektar simptoma kao što su gubitak koordinacije, gubitak ravnoteže, drhtanje…Postoje tri vrste ataksije:vestibularna, proprioceptivna i cerebralna. Proprioceptivna poznata je još kao i senzorna i nastaje usled kompresije kičmene moždine, vestibularna ataksija uglavnom nastaje oštećenjem vestibulokohlearnog nerva, dok cerebalnu uzrokuje oštećenje malog mozga.
Koji su mogući uzroci i simptomi?
Senzorna ataksija nastaje usled gubitka propriocepcije (osećaj za položaj delova tela).Može nastati usled strukturnih ili razvojnih abnormalnosti u kičmenoj moždini, infekcije pršljenova, upale ili traume kičmene moždine, kao i usled tumora u predelu kičme.Najčešće se manifestuje gubitkom ravnoteže i neuravnoteženim hodom.
Vestibularna ataksija se odnosi na vestibulokohlearni nerv( prenosi signale od unutrašnjeg uha do mozga).Njegovo oštećenje može dovesti do promena položaja glave, kao i problema sa sluhom.Mogu se javiti i senzorni nedostaci, promene u pokretu očiju, slabosti u nogama kao i pospanost.
Cerebralna ataksija se javlja kada se ošteti cerebelum mozga, česton usled tumora ili neke vrste infekcije, ali je najčešće nasledno uzrokovano. Simptomi se polako razvijaju, tokom nekoliko meseci ili godina, a javlja se abnormalni hod, klimanje, gubitak koordinacije, podrhtavanje i slabost. Kod nekih pasa takođe se može javiti i brzo pokmeranje glave i očiju, nagib glave, promene ponašanja i nedostatak apetita.
Uzroci mogu biti i razna oštećenja mozga kao što je moždani udar, multipla skleroza, različite materije iz spoljašnje sredine kao što su hemikalije, lekovi i slično.
Ataksija usled trovanja:
Psi obično vole jesti razne vrste hrane, pa tako neretko mogu uneti i toksične supstance. Pored ataksije mogu se javiti i drugi simptomi poput povraćanja, letargije ili drhtavice. Sam ishod zavisi od vrste hemikalije, količine unete materije, veličine i zdravstvenog statusa psa. Stoga je veoma bitno sve supstance koje su loše po zdravlje pasa držati van njihovog domašaja i posebnu pažnju obratiti tokom šetnje.
Šta kada se primeti ataksija?
Ako primetite bilo kakvu promenu to nije nešto što biste trebali zanemariti. Promene mogu biti znak veoma ozbiljnog problema i gde je potreban brz tretman. Dijagnoza se može postaviti na osnovu anamneze, kliničke slike, neurološkog i ortopedskog pregleda.
Koji su načini lečenja?
Mogućnost lečenja zavisi od uzroka i težine stanja. Ukoliko se uzrok ataksije ne može ukloniti jedina mogućnost lečenja jeste potporna terapija i smanjenje bola. Ako se stanje progresivno pogorša može biti potrebna eutanazija. Kod manje teških slučajeva potrebno je prilagoditi stil života i prilagoditi se poteškoćama u koordinaciji i hodu.
Da li pomaže vežba?
Neuromotoričke vežbe i fizikalna terapija sa fokusom na koordinaciju i ravnotežu mogu da zaustave napredovanje pogoršanja koordinacije. Redovne vežbe ravnoteže mogu poboljšati kvalitet hodanja i smanjiti rizik od padova.