Displazija kukova je jedna od najčešćih ortopedski oboljenja pasa. U pitanju je deformitet koji nastaje tokom faze rasta. Kuk je kuglasti zglob između karlične i butne kosti. Sastoji se od glave butne kosti (caput femoris) kao konveksnog dela i zglobne čašice karlice (acetabulum) kao konkavnog dela. Tokom razvoja pasa i caput femoris i acetabulum rastu ravnomernom brzinom. Kod displazije kukova ova sinhronizovanost izostaje, brzorastući deo kukova ne biva učvršćen potpornim strukturama (zglobna čaura, tetive, ligamenti i mišići), što na kraju rezultira u labavosti zglobova. Ovo oboljenje propraćeno je degenerativnim oboljenjem zglobova ili osteoartritisom, kao pokušaj tela da stabilizuje kuk.
Koje kuce oboljevaju od ove bolesti?
Bitno je napomenuti da je displazija kukova nasledna bolest. Izuzetno retko može nastati kao posledica neonatalne traume. Ovo je oboljenje velikih rasa pasa kao što su zlatni retriveri, labrador retriveri, nemački ovčar, bernski planinski i rotvajleri. Ređe se javlja kod manjih rasa pasa,kao i kod mačaka poput maine coon rase. Takođe, ređe se javlja kod rasa sa zategnutom kožom i manjim procentom masti u koži, potkožnom tkivu i fasciji. Ono što je uočeno jeste da oboleli psi imaju užu karlicu od zdravih pasa iste rase.
Predisponirajući faktori
Kao što je već spomenuto, u pitanju je nasledno oboljenje. Međutim, ekspresija gena može biti pod uticajem mnogih spoljašnjih faktora. Ovi faktori ne prouzrokuju displaziju kuka, ali kontrolišu način i težinu manifestacije.
Ishrana – Nije poznato da deficiti u ishrani mogu uticati na progresiju displazije. S druge strane, suficiti igraju važnu ulogu. Mladi psi nemaju protektivne mehanizme protiv viška dijetetskog kalcijuma. Visoke koncentracije povećavaju njegovu apsorpciju iz gastrointestinalnog trakta. Posledično, dolazi do smanjenja osteoklastične aktivnosti, odlaganja endohondralne osifkacije i remodeliranja skeleta. Šta to sad znači? Kosti, pa i kosti karlice, kao i butna kost ne mogu pravilno da se razviju. Budući da vitamin D povećava crevnu apsorpciju kalcijuma i renalnu resorpciju, povišen unos vitamina D dovodi do efekta sličnom višku kalcijuma. Zbog toga, ovi nutrijenti trebali bi s pažnjom da se daju mladim psima koji naglo rastu. Takođe, labavi kukovi izloženi prejakim opterećenjem, kao što je slučaj kod gojaznih pasa, brže stradaju.
Fizička aktivnost – Pored opterećenja kukova prekomernom telesnom masom, bitan faktor je i fizička aktivnost. Bolest napreduje brže kod pasa koji se najčešće kreću po betonu, klizavim podovima i uz stepenice, i kod onih koji često uskaču u kola, penju se na kauč i bilo koja druga uzvišenja.
Simptomi displazije kukova kod pasa
Klinička slika kod pasa sa displazijom kuka je veoma varijabilna. Neki psi su naizgled zdravi, dok se kod drugih javlja hromost. Jačina bola i propraćeni simptomi nisu u korelaciji sa promenama u zglobnoj morfologiji. Progresija bolesti takođe varira. Ono što se često može uočiti kod obolelih pasa je ukočen i abnormalan hod koji se pogoršava nakon fizičke aktivnosti i koji onemogućava psu da normalno skače ili sedi.
Ovo oboljenje se potvrđuje kliničkim pregledom, kao i radiografijom.
Tokom pregleda, manipulacija zglobom prouzrokuje bol, pogotovo tokom ekstenzije ili abdukcije i unutrašnje rotacije. Česti su i nalaz atrofije karličnih mišića, subluksacija (delimična dislokacija), ograničeni pokreti zgloba i krepitacije (zvuk pucketanja). (možda ovo da Marko objasni)
Kllinička dijagnoza se potvrđuje radiografijom. (i ovo Marko)
Bitno je napomenuti da je teško sa stopostotnom tvrdnjom dijagnostikovati displaziju kod štenadi, jer većina pasa mlađih od godinu dana ima određen stepen labavosti zglobova. Od 6 meseci starosti pa nadalje dijagnostička preciznost se povećava.
Lečenje displazije kukova kod pasa
Lečenje pasa sa displazijom kukova može ići u dva pravca: konzervativnom terapijom i hirurgijom.
Cilj konzervativne terapije kod mladih pasa jeste smanjenje ili eliminacija bola kombinacijom analgetika, restrikcije vežbi, kontrole telesne mase i fizikalne terapije. Hidroterapija se pokazala kao dobar vid redukcije hroničnog bola, poboljšanja zglobnih pokreta i jačanja mišića. U slučajevima kada konzervativna terapija ne daje rezultate, odlučuje se za hirurške procedure. Operacija mladih pasa može se podeliti na procedure kojima se nastoji prevenirati ili ograničiti razvoj displazije i posledičnog osteoartritisa i procedure kojima se redukuje ili eliminiše bol.