Dermatofitoze su kontagiozna gljivična oboljenja životinja koja se mogu preneti na ljude. U oko 95% pasa i mačaka javljaju se tri vrste dermatofita: Microsporum canis (rezervoar su mačke), Microsporum gipseum (rezervoar je zemljište) i Trichophyton mentagrophytes (rezervoar su glodari). Ovo oboljenje kod mačaka je najčešće uzrokovano M. canisom, a samo u 1% slučajeva sa M. gipseum. Dermatofitoza (lišaj) je obično površinska infekcija kože. Kod zdravih životinja ne zahteva lečenje ali se preporučuje da bi se skratio tok bolesti i izbegla zaraza. Za dermatofitoze je karakteristična veoma varijabilna klinička slika, koja zavisi od odnosa domaćin gljivica. Posle inkubacije od 10 do 15 dana, najčešći simptom su kružne bezdlačne lezije praćene perutanjem. Kod pojedinih životinja može se razviti karakteristični prsten, gde dlaka u centru počinje da raste a na periferiji su prisutne folikularne papule i kruste. Povremeno, dermatofite dovode do dubokuh apcesa ili celulitisa (rupturirani folikul sa antigen/antitelo reakcijom). Životinje takođe mogu biti asimptomatski nosači ovih mikroorganizama. Klinički znaci mogu uključivati bilo koju kombinaciju gubitka kose, ljuštenja, stvaranja kora, eritema, papula, hiperpignemtacije i promenljivog svraba.
U dijagnostici dermatofitoza se koristi Vudova lampa, nativni mikroskopski pregled i izolovanje uzročnika u kulturi gljivica. Dijagnoza se može potvrditi pregledom dlake ili ljuski sa lezija ili biopsijom kože. Kultura gljivica može da utvrdi da li su spore prisutne na dlaci i mora se koristiti u kombinaciji sa nalazima kliničkog pregleda. Definitivna dijagnoza dermatofitoze se postavlja izolovanjem uzročnika na odgovarajućim podlogama. PCR testiranje potvrđuje prisustvo ili odsustvo gljivične DNK na dlaci. Kod životinja kojima je potreban tretman, lokalna antifugalna terapija dezinfikuje dlaku i eliminiše infekciju iz folikula dlake.
Put prenosa je direktan kontakt sa zaraženom životinjom, ali samo izlaganje ne dovodi uvek do bolesti. Potrebno je da postoji mikrotrauma (npr. šišanje dlake kontaminiranim mašinicama za šišanje). Glavni faktori rizika su: toplo okruženje, mladi psi, životinje koje slobodno lutaju, i lovački psi. Bolest je češća kod životinja pod fiziološkim stresom ili kod onih u prenaseljenim sredinama. Za razvoj lezije potrebna je dovoljna količina infektivna spora, mikrotrauma kože i vlage na koži. Opšte stanje životinje nam govori koliko je ozbiljna infekcija. Teže infekcije nisu uzrokovane virulentnijim sojevima, već oslabljenim imunitetom same životinje. Artrospore dermatofita mogu da proklijaju i počnu da napadnu kožu i dlaku u roku od 6-8 sati pod idealnim uslovima. Direktno ispitivanje dlake ili biopsija kože su jedina dva dijagnostička testa koja mogu potvrditi invaziju kože ili folikula dlake.
Bakterijska pioderma kod pasa je veoma često oboljenje koje se pogrešno dijagnostikuje kao dermatofitoza. Trenutno ne postoji nijedan test koji je zlatni standard za dijagnozu dermatofitoze.
Biopsija kože nije indikovana u rutinskim slučajevima dermatofitoze. Indikovana je kad postojec nodularne lezije. Direktnim pregledom dlake ostrugane i počupane sa lezija i stavljanjem u mineralno ulje možemo potvrditi infekciju u 85% slučajeva. Vudova lampa se koristi za pronalaženje dlacica zaraženih M.canis. Ove dlake mogu da se koriste za direktno ispitivanje ili gljivičnu kulturu. Pozitivne dlake sijaju tj. flouresciraju zelenkasto, zatim se dlačice sakupljaju za direktno ispitivanje čupanjem ili struganjem materijala na kapi mineralnog ulja. Važno je da se lampa drži blizu kože, počinje se od glave i polako se kreće dalje. Samo će da sijaju dlake, ljuspice ne. Takođe korisno je podići ljuspe da bismo ispod pronašli sjajne dlačice. Dermoskop se može koristiti za pronalaženje abnormalnih dlačica za direktan pregled. To je ručni alat koji se koristi za ispitivanje kože koji može locirati dlačice za direktan pregled i/ili kulturu. Najbolje je uzorkovati samo lezije, nema potrebe uzorkovati celu dlaku. Za male životinje, protrljamo novom četkicom za zube preko lezija, a zatim se inokuliše na medijum za kulturu gljivica. Čupanje dlačica sa čekinja će povećati kontaminaciju i to ne bi trebalo da se radi. Ako se koristi očupana dlaka sa lezija, ne treba je brisati alkoholom, jer to može dovesti do negativne kulture. M.canis i M.gipseum mogu lako da se izoluju, dok je T.mentagrophites dosta teže izolovati. Postoji nekoliko ključnih stvari kod kultura gljivica: koristite ravne ploče koje se lako inokuliraju, četkica za zube se zabada na površinu 5 do 6 puta, ne treba preterano inokulirati ploču ili se sporulacija neće videti. Inkubacija se vrši na sobnoj temperaturi, ploča se zatvara u plastičnu kesu da bi se izbeglo sušenje. Potrebno je pregledati svakodnevno 14 dana. Sumnjivi patogeni su bledi ili svetle boje i nikada nisu jako pigmentisani. Ako se koristi podloga za testiranje dermatofita, doći će do promene boje (crvene) oko kolonije. Kulture nakon tretmana mogu imati abnormalan grub i mikroskopski izgled. Tip patogena se može potvrditi direktnim pregledom kolonije ( preparacija lepljivom trakom) korištenjem laktofenol plave boje. PCR testiranje potvrđuje ili odsustvo gljivične DNK na dlaci. Važno je dostaviti adekvatne uzorke u laboratoriju (20 dlačica i ljuspica).
Terapija dermatofita podrazumeva 3 bitna momenta: uništavanje infekta na životinji, sprečavanje širenja infekta na druge životinje i ljude, i dekontaminaciju ambijenta. U terapiji dermatofitoza koriste se topikalni i sistemski antimikotici. Kod pasa može se sprovoditi samo topikalni tretman, dok je kod mačaka uvek neophodan sistemski. Komercijalni preparati za lokalizovani tretman dermatomokoza najčešće sadrže mikonazol, klotrimazol i ketokonazol. Antifungalnu aktivnost takođe imaju benzoil peroksid i povidon jodid. Antimikotična sredstva za natapanje celog tela su efikasnija u tretmanu gljivičnih infekcija nego masti ili kreme. U tu grupu spadaju hlorheksidin, mikonazol i enilkonazol. Za sistemsko tretiranje najčešće se koristi griseofulvin u dozi 50 mg/kg dnevno tokom 5 nedelja, ili ketokonazol u dozi od 10 mg/kg tokom 3–4 nedelje.
Dermatofitoza je bolest koja se samoizleči kod većine životinja. Kod životinja koje se leče, sistemski antifugalni lek će eliminisati aktivnu infekciju u folikulima dlake. Životinje koje su zaražene treba izolovati od drugih ljubimaca dok se ne pokažu znaci izlečenja. Većina infekcija se rešava nakon 3 ili 4 ciklusa. Pored sistemskog lečenja potrebna je i lokalna terapija jer dezinfikuje dlaku. To je jako važno jer su infektivne spore izvor zaraze i prenosa, a dezinfekcija minimizira kontaminaciju životne sredine.
